Postoji mesto gde moji duhovi lutaju
Gde nocu traze kutak da se sakriju,
Postoji kljuc sto tajna vrata otvara,
Izgubljenog sveta, naseg malog svemira.

Kazi mi gde su sada nasi tragovi?
Kuda vode staze kojima smo hodali?

Jos samo ovaj put,
Za jedan zivot bice mi dovoljno
Pronadji izgubljeni kljuc, dodirni me ponovo.
Jos samo ovaj put rezi mi da znam,
Kad budem nestao da necu biti sam.

Trazio je svetlost, a krenuo u mrak
Dva koraka srece, jedan korak - nepovrat...

Jednog hladnog jutra reka ga je vratila
Kilometar nizvodno od malog svemira.

Legenda kaze da jos prati tragove,
Da u gluvo dobajos se cuje eho molitve...