Nekad volim da se setim
Uzbuđenja dok te čekam da se središ
Sam sa sobom sedim i vežbam šta ću reći
A tebe hvata panika da l' dopašćeš se meni
I onda, kad te vidim pocrvenim
Zaboravim da pričam, baš se osetim ko debil
A stvar da bude gora
Baš to mesto na kom sedim
Ti je gori profil, više voliš Levi
Meni svakako si lepa
Ispucavam ti gluposti, ti umireš od smeha
Baš tog trena ko da nestala je trema
Pričaš mi o sebi
Ne znam da li trepćem dok te gledam
Ja se kući vraćam ponosno
Ti se prvi put osećaš slobodno
Ova veče već je gotovo
A ja te pitam kada mogu da te vidim ponovo

Bez tebe ja, aa, ja nisam živa
Ne, ni minut živa, u
Bez tebe ja, aa, ja nisam živa
Ne, ni minut živa, ne
Ne, kaži mi
Da li ti falim, da li ti falim?
Jer opet si sam
Negde daleko, negde daleko

Svoje bitke vodim sam, a to neću da ti priznam
Samo ostala je slika nečega što više nisam
A na slici stojiš nasmejana, lepša nego ikad
A ja tražim te u navikama koje s tobom imam
Da li život je u slici, ili pesmi, il' u čemu je?
Od svega što sam s tobom mašt'o, postala si sećanje
A sećam te se redovno, od nedelje do nedelje
Zašto najviše te volim tek kad ljubav nestane?

Bez tebe ja, aa, ja nisam živa
Ne, ni minut živa, u
Bez tebe ja, aa, ja nisam živa
Ne, ni minut živa, ne
Ne, kaži mi
Da li ti falim, da li ti falim?
Jer opet si sam
Negde daleko, negde daleko

Daleko, negde duboko u sebi
Ako me se nekad setiš, javi se, slobodno
Da probamo ponovo
Ako ne, nema veze