Koja si vera, mesec, krst il’ razum zdrav?
ŠTa vrede očI kada um je slep
Koje si pleme, šta ti protiče kroz vene?
Koja si vera, mesec, krst il’ razum zdrav?

Kud čovek prođe tu se ničem ne nadaj
ŠTo okom vidi, srcem izjeda
Zatruje um po onoj zavadi pa vladaj
Kud čovek prođe tu se ničem ne nadaj

Prokletstvo čoveka ležI u čoveku samom
Samog sebe odveo je na pogrešan put
Raskinuo svaku vezu s onim što ga čini
Prazninom je ispunio I srce I um

Pljunuo na svoje seme, na luč svoje biti
Rastrgao utrobu što život mu je dala
Samom sebi glumi boga, glumi čudotvorca
Nesrećniče, gnjido, slepče kome se to klanjaš?